Animal Welfare
PREGLED DOBROBITI FARMSKIH ŽIVOTINJA
Pozadina problema
Gajenje domaćih životinja na velikim farmama industrijskog tipa danas predstavlja najveću oblast na svetu u kojoj postoji zabrinutost zbog problema u smislu dobrobiti životinja. Milijarde domaćih životinja Å¡irom sveta gaje se iza zatvorenih vrata velikih farmi. One se stavljaju u kaveze, zbijaju i zatvaraju, teraju da izuzetno brzo rastu i iscrpljuju do granica fiziÄke izdržljivosti u jurnjavi za viÅ¡e mesa, mleka i jaja.
Do brzog uspona sistema velikih farmi industrijskog tipa u SAD i Evropi doÅ¡lo je u drugoj polovini proÅ¡log veka. Ove sisteme karakteriÅ¡e veliki broj domaćih životinja koje se zatvaraju u kaveze ili boksove i zbijaju u staje (obiÄno) bez prozora. Ovaj pristup se opisuje uz pomoć Äetiri klasiÄne metode uzgajanja životinja na velikim farmama: boksovi za telad, odeljci i kavezi sa vezivanjem za suprasne svinje, intenzivne farme brojlera i kavezne baterije za kokoÅ¡ke nosilje. Ovi sistemi su i dalje Å¡iroko rasprostranjeni u SAD.
Tri od ovih klasiÄnih sistema iz Å¡ezdesetih godina 20. veka – boksovi za telad, odeljci za krmaÄe i kavezne baterije – predmet su dalekosežnih reformi u Evropskoj uniji (EU). Iako se reforma odnosi na Evropu, ovi sistemi se brzo Å¡ire u drugim delovima sveta, Äak i u zemljama u razvoju. PotroÅ¡nja mesa u zemljama u razvoju je u stalnom porastu. Pritisak da se Å¡irom sveta proizvodi i prodaje jeftino meso dovodi do Å¡irenja intenzivne poljoprivrede u celom svetu. Ljudi i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju vode raÄuna o koliÄini i poreklu mesa koje jedu i na taj naÄin ne podržavaju gajenje životinja na velikim farmama.
Gajenje životinja na velikim farmama industrijskog tipa nije samo loše po dobrobit životinja i njihovo zdravlje, već je i dokazano da ima štetan uticaj na brojne oblasti:
- Životna sredina: stvaranje zagađenja, velike koncentracije otpada i gasova iz staklenika
- Genetska raznovrsnost: usled selektivnog uzgoja produktivnih sorti
- Ljudsko zdravlje: povećava se rizik obolevanja lokalnih zajednica i otpornost na antibiotike
- Smanjenje siromaÅ¡tva: velike farme ostavljaju male uzgajivaÄe životinja bez posla i stvaraju masovno nezaposleno siromaÅ¡no stanovniÅ¡tvo, naroÄito u zemljama u razvoju
- Bezbednost hrane: oslanjanjem na tehnologiju i ogromnim ulaganjima hrane i vode glad se ne smanjuje tako efikasno kao malom lokalnom proizvodnjom, a rizikuju se gubici stoke usled bolesti koje se šire "kolonijama" životinja koje se gaje na farmama.
Brojke navedene u daljem tekstu pokazuju približan broj domaćih životinja gajenih na farmama 2004. godine. Većina se gajila u intenzivnim sistemima koji mogu dovesti do ozbiljnih problema u smislu dobrobiti životinja. Sledi kratak uvod u ove intenzivne sisteme.
Dokument koji je na konsultativnom sastanku ES[1] u Briselu 6. novembra 2000. predstavila Euro-grupa za dobrobit životinja
Dobrobit domaćih životinja i STO[2]
Pozadina problema
Od osnivanja STO 1995. znatno se uticalo mere za zaÅ¡titu dobrobiti životinja u EU; mere kojima se zabranjuje uvoz krzna iz zemalja u kojima se joÅ¡ uvek koriste okrutne zamke za hvatanje životinja (Odredba 3254/91) i kozmetiÄki preparati testirani na životinjama (direktiva 93/35/EEC) nisu sprovedene kako je planirano zbog bojazni da li su usklaÄ‘eni sa odlukama STO. Ovaj problem je naroÄito vidljiv u oblasti dobrobiti domaćih životinja. Zbog toga je Savet ukljuÄio pitanja o dobrobiti životinja u svoje pripreme za Ministarsku konferenciju STO '99. (WT/GC/W/273). Direktiva 98/58/EC pruža okvir za proÅ¡irivanje obima dobrobiti domaćih životinja i izriÄito priznaje mogući gubitak konkurentnosti na slobodnijem tržiÅ¡tu. Njome se ES nalaže da saÄini izveÅ¡taj o standardima dobrobiti životinja u trećim zemljama i da izvrÅ¡i analizu mogućeg uticaja odluka STO na ciljeve dobrobiti domaćih životinja u EU – ovaj izveÅ¡taj joÅ¡ uvek nije podnet iako je trebalo da bude na Savetu u junu 1999. Direktivnom 99/74/EC odreÄ‘uju se minimalni standardi za kokoÅ¡ke nosilje, a do 2012. će se znatno povećati prostor i kvalitet držanja kokoÅ¡aka. MeÄ‘utim, njome se predviÄ‘a i joÅ¡ jedan izveÅ¡taj koji Savetu treba podneti do 1. januara 2005. koji treba da obuhvati "... odgovarajuće predloge imajući u vidu... rezultate pregovora STO". Nedavno su odloženi novi predlozi o podizanju standarda dobrobiti svinja da bi se dobilo vremena za sprovoÄ‘enje analize isplativosti (Evropski glas, p6 12-18. oktobar 2000). Veruje se da i drugi predlozi o podizanju standarda dobrobiti trpe odlaganja zbog bojazni povodom odluka STO i gubitka konkurentnosti. U STO su u toku pregovori o daljoj liberalizaciji. ES je 28. juna 2000. stavio jedan dokument na diskusiju u Poljoprivrednom savetu (G/AG/NG/W/19). ES tvrdi da dobrobit životinja treba uzeti u obzir kao legitimno 'netrgovinsko pitanje' kao Å¡to je navedeno u Älanu 20 Sporazuma STO o poljoprivredi. U tom dokumentu se istiÄu tri moguća naÄina napredovanja – multilateralni sporazumi, obeležavanje i direktna sredstva – samo trećina je od neposrednog znaÄaja za Sporazum o poljoprivredi. ES je septembra 2000. objavio nov predlog (COM(2000) 522 finalni) kojim se zahteva obeležavanje konzumnih jaja Äime bi se oznaÄio proizvodni postupak, a Äime postojeći dobrovoljni program zapravo postaje obavezan. MeÄ‘utim, usled bojazni zbog odluka STO, od jaja iz trećih zemalja se neće tražiti da sadrže ovu informaciju sve dok na njima nije naznaÄeno ili 'nepoznat proizvodni postupak, 'van EU' ili zemlja porekla.
Problem
Nametanjem minimalnih standarda dobrobiti životinja proizvoÄ‘aÄima EU može povećati troÅ¡kove koje ne mora da snosi proizvoÄ‘aÄ u trećim zemljama. To nije predstavljalo bitan problem kada su tržiÅ¡ta poljoprivrednih proizvoda bila relativno zatvorena, ali bi ti dodatni troÅ¡kovi sa sve većom liberalizacijom mogli uticati na konkurentnost proizvoÄ‘aÄa iz EU, Å¡to bi moglo da dovede do gubitka tržiÅ¡ta za proizvoÄ‘aÄe van EU koji imaju niže standarde dobrobiti. Takav ishod bi bio Å¡tetan po dobrobit životinja, evropske poljoprivrednike i stanovnike EU. Osim ovog problema konkurentnosti, mogućnost EU da reguliÅ¡e ulazak proizvoda na osnovu kriterijuma dobrobiti životinja ograniÄena je sporazumima STO, kojima se odreÄ‘uje i nivo carinske zaÅ¡tite i koliÄina i vrsta pomoći za domaću poljoprivrednu proizvodnju koja se daje proizvoÄ‘aÄima. Osim toga, dobrobit životinja se klasifikuje kao proces i proizvodni postupak (PPP) koji nije u vezi sa proizvodom – odlukama STO se ne dozvoljava pravljenje razlike izmeÄ‘u proizvoda na ovoj osnovi. Dakle, mere u cilju dobrobiti životinja kojima se ograniÄava trgovina obiÄno će morati da se opravdavaju opÅ¡tim izuzecima utvrÄ‘enim Älanom XX OpÅ¡teg sporazuma o tarifama i trgovini (GATT) iz 1947, ili po Sporazumu STO o tehniÄkim barijerama u trgovini (TBT). Svaka domaća finansijska pomoć moraće da se obrazloži u skladu sa SOP[3].
Uvoz, izvoz i domaća pomoć
Dobrobit životinja ćemo ukratko ispitati u okviru tri glavne međusobno povezane teme predložene za diskusiju na konsultativnim sastancima ES/NVO:
Carinske mere – Carinske tarife i kvote su osnovni mehanizam koji EU ima u cilju kontrole obima uvoza i spreÄavanja snižavanja cena domaćih proizvoÄ‘aÄa na njihovim domaćim tržiÅ¡tima. Urugvajska runda pregovora donela je znatna prekograniÄna smanjenja poljoprivrednih tarifa i povećanje kvota za odreÄ‘ene obime proizvoda po nižim ili nultim tarifnim stopama. OÄekuje se da će se u novoj rundi pregovarati o sliÄnim bitnim obavezama. Ostale vrste carinskih mera obuhvataju jasna ograniÄenja, zdravstvene, higijenske i tehniÄke standarde, i obeležavanje. PoÅ¡to ove vrste mera nisu direktno u vezi sa aktuelnim pregovorima o poljoprivredi, njihovo razmatranje će verovatno morati da bude deo nekih budućih pregovora u vezi sa OpÅ¡tim sporazumom, Sporazumom o tehniÄkim barijerama u trgovini i Fitosanitarnim sporazumom (SPS). Treba napomenuti da sporazumi o tarifama i kvotama u nedostatku zadovoljavajućeg alternativnog sporazuma ostaju jedino raspoloživo sredstvo nadoknade gubitka konkurentnosti zbog viÅ¡ih standarda dobrobiti – uvoÄ‘enje jasnih carinskih ograniÄenja bi bilo sporno i verovatno bi izazvalo raspravu u STO. Prioriteti u sferi poboljÅ¡anja dobrobiti jesu svinje i živina, ali su tarife u ovom sektoru relativno niske u poreÄ‘enju sa drugim poljoprivrednim proizvodima. To zahteva posebno razmatranje, a EU će verovatno morati da bude fleksibilnija prilikom budućih smanjenja carinskih tarifa nego Å¡to je bilo dogovoreno u Urugvajskoj rundi pregovora .
Domaća pomoć
SOP-om se reguliÅ¡e koliÄina i vrsta pomoći koja se daje Älanicama STO, a one se u Å¡irem smislu svrstavaju u tri kategorije, Žuti, Plavi i Zeleni paket. Sredstva iz Zelenog paketa su u osnovi odvojena od proizvodnje i ne podležu obavezama ukupnog smanjenja; sredstva iz Plavog paketa su samo delimiÄno odvojena i mogu da dovedu do trgovinskih deformacija, ali trenutno nisu podložna ukidanju ili smanjenju; sredstva iz Žutog paketa dovode do trgovinskih deformacija i podložna su obavezi znatnog smanjenja za koje se oÄekuje da će se vremenom nastaviti. EU teorijski može dodeliti onoliko sredstava iz Žutog paketa koliko želi kao sredstva za dobrobit životinja, ali je ova svota u praksi već u potpunosti dodeljena. Ona podleže i stalnom smanjenju Äime se tokom vremena ograniÄava obim pomoći za dobrobit životinja. Neki oblici sredstava za dobrobit životinja mogu se okarakterisati kao Plavi paket jer su u vezi sa proizvodnjom, npr. naknada većih troÅ¡kova rada i hranjenja koji se mogu dovesti u vezu sa intenzivnijim sistemima gajenja životinja, ili povezivanjem smanjenih populacija sa ograniÄenim nivoom proizvodnje. Zeleni paket ima prioritet prilikom razmatranja od strane ES zato Å¡to sredstva za dobrobit životinja obiÄno ne dovode do trgovinskih deformacija. Zeleni paket takoÄ‘e nije ograniÄen ili podložan smanjenjima, Äime se EU omogućava dodela pomoći za dobrobit životinja i pored pomoći u druge svrhe. Nije jasno da li su sredstva za dobrobit životinja dozvoljena po postojećim odredbama Zelenog paketa, pa stoga može biti potrebno da se pregovara o posebnim dopunama. MeÄ‘utim, prilikom revizije ovog pristupa treba imati na umu da EU nije Äesto unapreÄ‘ivala standarde dobrobiti domaćih životinja direktnim sredstvima. Pre reformi Agende 2000 zaista nije bilo predloženih mehanizma da se to uÄini. OgraniÄene iznose za pomoć u vezi sa dobrobiti životinja davale su pojedine zemlje Älanice po odreÄ‘enim programima, npr. za pomoć oko novog sistema držanja stoke. Dakle, pomoć u cilju dobrobiti životinja direktnim sredstvima predstavljalo bi potpuno novu obavezu koja bi zahtevala odgovarajuću finansijsku i politiÄku podrÅ¡ku ukoliko se želi da ona bude efikasna.
NovÄana pomoć za izvoz
Ovo je jedan od najspornijih vidova pomoći. U ekstremnim sluÄajevima se može dovesti u vezu i sa loÅ¡om dobrobiti životinja, npr. sa subvencijama koje podstiÄu transport živih životinja umesto trgovinu zaklanim životinjama. Njome se u naÄelu podržava viÅ¡i nivo domaće proizvodnje nego Å¡to je održivo pod uslovima svetskog tržiÅ¡ta – subvencije za izvoz od EU imaju veze sa prevelikom proizvodnjom poznatom u istoriji koja je u vezi sa OpÅ¡tom poljoprivrednom strategijom.. Nema ozbiljnih argumenata u korist održavanja subvencija za izvoz od EU iz razloga dobrobiti životinja. Subvencije za izvoz bi u nekim sluÄajevima mogle da znaÄe da se kupuje proizvod iz EU sa viÅ¡im standardima dobrobiti u korist alternativa sa nižim standardima dobrobiti, ali to je sluÄajna nuspojava ove strategije. Proizvod iz EU u drugim sluÄajevima može zameniti intenzivnije vidove proizvodnje sa viÅ¡im standardima dobrobiti u trećim zemljama, a kao posledica toga indirektno bi se moglo podstaći intenziviranje. Pod pretpostavkom da uslovi tržiÅ¡ta ostanu isti, prosto ukidanje ili brzo postepeno ukidanje subvencija za izvoz od EU dovelo bi do manjeg nivoa proizvodnje i finansijske pomoći za poljoprivredu u EU. To bi moglo da dovede do niza posledica u zavisnosti od toga kako se ukidaju subvencije za izvoz, npr. manje proizvodnje u EU na istom nivou intenziteta, pritisak da se poveća intenzitet da bi se postigla veća konkurentnost na tržiÅ¡tima na koja se izvozi, manje proizvodnje sa manjimm intenzitetom koji se delimiÄno nadoknaÄ‘uje premijama za cene. Jedna od prednosti ukidanja subvencija za izvoz jeste to Å¡to se paketi mogu preusmeriti na druge vidove pomoći. To je važno za dobrobit životinja, gde će biti potrebno viÅ¡e novca ukoliko bi se koristila direktna sredstva.
Liberalizacija trgovine u poljoprivredi – dobra ili loša dobrobit životinja?
Moramo priznati da je napredak u standardima dobrobiti domaćih životinja u EU ostvaren u kontekstu već vrlo intenziviranog sektora stoÄarstva. Dakle, EU zapoÄinje proces prelaska na manje intenzivne vidove poljoprivredne proizvodnje u vreme kada većina sveta intenzivira proizvodnju i kada tržiÅ¡ta poÄinju da se liberalizuju. PoÅ¡to nisu direktna posledica OpÅ¡te poljoprivredne strategije, poboljÅ¡ani standardi dobrobiti životinja su mogući jer je tržiÅ¡te EU priliÄno zatvoreno, Å¡to omogućava da proizvoÄ‘aÄi i/ili potroÅ¡aÄi snose sve povećane troÅ¡kove. Ovakva situacija se menja zbog liberalizacije trgovine. Postavljanje visokih domaćih standarda nema veliku praktiÄnu svrhu ukoliko je posledica toga ostavljanje domaćih proizvoÄ‘aÄa bez posla na raÄun inostranih proizvoÄ‘aÄa koji se rukovode nižim standardima. MeÄ‘utim, neprihvatljivo je da liberalizacija trgovine snižava standarde ili ograniÄava prostor državama da ih poboljÅ¡aju u skladu sa željama svojih stanovnika. Idealno bi bilo da se liberalizacija iskoristi za postizanje rezultata koji su pozitivni za sve, odn. ekonomske koristi i koristi u smislu dobrobiti, a najbolje i za ostvarivanje dodatne koristi za zemlje u razvoju. Nije dovoljno samo održavati status quo – stagnacija ciljeva dobrobiti životinja nije prihvatljiv ishod liberalizacije tržiÅ¡ta. Ako se posmatra van EU, sa povećanjem bogatstva javlja se tendencija da doÄ‘e do veće potroÅ¡nje stoÄarskih proizvoda; sa komercijalnom proizvodnjom za masovna tržiÅ¡ta javlja se tendencija da doÄ‘e do intenziviranja. Dakle, do poboljÅ¡anja globalne dobrobiti životinja verovatno neće doći liberalizacijom. Postoje, meÄ‘utim, opcije da se promoviÅ¡u održiviji i intenzivniji vidovi poljoprivredne proizvodnje i potroÅ¡nje – to bi trebalo da bude prioritet svih pregovaraÄa. Na primer, mnoge treće zemlje, naroÄito zemlje u razvoju, imaju priliÄnu potencijalnu prednost kod intenzivnijih sistema uzgajanja životinja i organske proizvodnje. Mnoge zemlje će se verovatno odluÄiti za intenziviranje kao najbolji naÄin da se konkuriÅ¡e na globalnom tržiÅ¡tu, osim ukoliko sistem STO posebno ne podstiÄe ili olakÅ¡ava trgovinu takvim proizvodom – ostali poput EU će biti osujećeni u pokuÅ¡aju da im domaća proizvodnja bude manje intenzivna.
Predlog ES o dobrobiti životinja i trgovini
Dobro je da ES proaktivno i konstruktivno uÄestvuje u razgovorima o dobrobiti životinja u STO, ali je Å¡teta Å¡to mnogi njeni trgovinski partneri odbijaju ili se Äak protive pitanju koje se postavlja. Izgleda da je osnovni problem Å¡to treće zemlje dovode u pitanje motive EU u pogledu dobrobiti životinja. Oni to smatraju najnovijim protekcionistiÄkim trikom koji će EU usvojiti. Iako se u dokumentu ES naglaÅ¡ava da se time "... ne namerava pružiti osnova za uvoÄ‘enje novih vrsta netarifnih barijera", oÄigledno da treba uložiti viÅ¡e truda kako bi se ubedili trgovinski partneri EU. MeÄ‘u raznim strateÅ¡kim mehanizmima koji bi mogli da ponude reÅ¡enja EU istiÄe tri – multilateralne sporazume, obeležavanje i naknade:
Multilateralni sporazumi – pregovaranje o takvim sporazumima nije predmet pregovora o poljoprivredi. Treba reÅ¡iti i pitanja odnosa izmeÄ‘u takvih poljoprivrednih sporazuma i odluka STO. Iako bi se pregovaranjem oko znaÄajnih sporazuma u velikoj meri moglo pomoći u poboljÅ¡anju dobrobiti životinja na globalnom nivou, teÅ¡ko se može reći kako bi to reÅ¡ilo teÅ¡koće sa konkurentnošću sa kojima se suoÄavaju oni koji prihvataju visoke standarde dobrobiti. Osim toga, ako pretpostavimo da dobrobit životinja za mnoge zemlje ne predstavlja prioritet, može se desiti da bude teÅ¡ko da se one podstaknu da uÄestvuju, naroÄito ako smatraju da bi takav sporazum mogao da ograniÄi ili umanji njihova prava na slobodnu trgovinu, koje je propisano odlukama STO. Dakle, pregovori oko znaÄajnih multilateralnih ili bilateralnih sporazuma u meÄ‘uvremenu najverovatnije će biti uspeÅ¡ni kada budu doneli dodatne trgovinske koristi. Ovaj pristup će možda biti teÅ¡ko pomiriti sa pritiscima sve veće konkurencije usled liberalizacije.
Obeležavanje – jasnom obeležavanjem se mogu promovisati ciljevi dobrobiti životinja, ali ono verovatno neće biti efikasna zamena za minimalne standarde ili druge mere s ciljem da se oni omoguće. Dobrovoljni programi mogu dobro funkcionisati u promovisanju optimalnih standarda, naroÄito tamo gde su povezani sa premijama za cene, ali verovatno neće biti efikasni s obzirom na minimalne standarde kod kojih će verovatno biti neophodni obavezni programi. MeÄ‘utim, Äak će i programi obaveznog obeležavanja biti tek delimiÄno uspeÅ¡ni; najefikasniji će biti kod primarnih proizvoda, ali će njihov uticaj verovatno biti smanjen kod preraÄ‘enih proizvoda i u ugostiteljstvu. Obeležavanjem se može dati veliki doprinos. Ono je u mnogim sluÄajevima reÅ¡enje kojim se najmanje ograniÄava trgovina, ali neće uvek biti i najefikasnije – tvorci strategije treba da imaju na raspolaganju i druge opcije. Iako je bilo mnogo spekulacija o tome da li su uslovi obeležavanja na osnovu PPP u skladu sa odlukama STO, treba imati na umu da nisu izriÄito zabranjeni. Osim toga, nema razloga za zakljuÄak da programi obaveznog obeležavanja neće biti dozvoljeni prema postojećim odlukama STO. Sporazumom o tehniÄkim barijerama u trgovini predviÄ‘aju se i prethodne konsultacije sa trgovinskim partnerima. Zato je Å¡teta Å¡to EU dva meseca pre predloga obeležavanja kao kljuÄnog reÅ¡enja iznosi predlog o obeležavanju jaja, Äime se pokazuje da je ovaj proizvodni postupak obavezan za proizvoÄ‘aÄe u EU ali ne da je obavezan za proizvoÄ‘aÄe van EU. Ovim se pokazuje da ES baÅ¡ nije uveren da u potpunosti treba da primenjuje odluke STO u pogledu dobrobiti životinja. Komesar Lejmi (Lamy) je to negirao u nedavnom razgovoru preko Interneta sa nevladinim organizacijama. Naveo je da su manje strogi uslovi za treće zemlje posledica malog obima uvoza. Ako je to taÄno, postavlja se zanimljivo pitanje – kod kog obima prodora na tržiÅ¡te bi ES smatrao da je obavezno obeležavanje opravdano u sluÄaju trećih zemalja? ÄŒinjenica da ES takoÄ‘e nije predložio sliÄne uslove obeležavanja za proizvode od jaja pokazuje da je obeležavanje u najboljem sluÄaju samo delimiÄno reÅ¡enje.
Naknade – ES navodi da može biti potrebno nadoknaditi dodatne troÅ¡kove koji "... nastaju direktno kao posledica viÅ¡ih standarda...". Iako se tvrdi da je to prihvatljivo, takva sredstva bi trebalo da "... nemaju ili u najgorem sluÄaju imaju minimalan uticaj na trgovinu ili proizvodnju". Time se ona ne ograniÄavaju na Zeleni paket, ni samo na nove uslove dobrobiti. To je logiÄan pristup, naroÄito zato Å¡to ne treba iskljuÄiti potrebu za nekim vidom sredstava iz Plavog paketa. MeÄ‘utim, evidentno je da će se sredstva najlakÅ¡e opravdati u sluÄaju novih odredaba koji se mogu doneti na otvoren i transparentan naÄin i prijaviti na odgovarajući naÄin prema odlukama STO (pod pretpostavkom da su ta sredstva dozvoljena). Teorijski bi bilo lakÅ¡e da mnogi trgovinski partneri EU prihvate takva sredstva nego druge vrste carinskih mera. MeÄ‘utim, da bi sredstva bila efikasna, treba ih dodeliti u okviru budžeta EU. Ako ES ima ozbiljne namere sa ovim pristupom, onda je hitno potrebno proceniti relevantne troÅ¡kove postojećih i planiranih mera i dati preporuku kako i na kojoj osnovi se oni mogu finansirati. Donete odluke će biti bitne za naÄin primene raznih strategija, npr. nov standard za kokoÅ¡ke nosilje omogućava proizvoÄ‘aÄima da na viÅ¡e naÄina sprovedu reforme – obogaćeni kavezi zahtevaju viÅ¡e kapitalnih ulaganja, ali imaju manje tekuće troÅ¡kove, dok Å¡talski sistemi imaju manje kapitalne troÅ¡kove ali veće tekuće troÅ¡kove. Dakle, vrstom raspoložive pomoći odreÄ‘uje se odluka koju proizvoÄ‘aÄ donosi. Nov razlog za zabrinutost daju nedavni napisi u Å¡tampi o odluci da se odloži predlog o poboljÅ¡anim standardima za svinje. Izgleda da se time implicira da predlog treba zasnivati na analizi isplativosti. Eurogroup smatra da je to pogreÅ¡an pristup. Svi novi standardi dobrobiti EU prvo treba da se zasnivaju na najnovijim nauÄnim veterinarskim dokazima; sledeća faza bi trebalo da bude procena troÅ¡kova i praktiÄno razmatranje uvoÄ‘enja novog predloženog sistema; na kraju treba doneti politiÄku odluku, odmeravajući razliÄite Äinioce i uzimajući u obzir raspoloživa strateÅ¡ka reÅ¡enja za ostvarivanje cilja dobrobiti.
ZakljuÄak
Razvoj strategije dobrobiti domaćih životinja u EU ugrožen je zbog bojazni povodom liberalizacije trgovine i primena odluka STO. Liberalizacija trgovine će domaćim životinjama doneti malo oÄigledne koristi osim ako se ne postigne dogovor o specifiÄnim "zaÅ¡titnim" merama. Osnovni problem je konkurentnost domaćih proizvoÄ‘aÄa koja je neophodna da bi se zadovoljili viÅ¡i domaći standardni, ali postoje joÅ¡ neki etiÄki problemi koji se tiÄu uvoza proizvoda proizvedenih po neprihvatljivo niskim standardima dobrobiti. Od kljuÄne važnosti na duge staze je mogućnost razlikovanja proizvoda na osnovu toga kako su proizvedeni ukoliko se ne želi da liberalizacija kompromituje netrgovinska pitanja kao Å¡to je dobrobit životinja, i ako se želi i da podstakne postizanje rezultata koji su pozitivni za sve. Obeležavanje predstavlja koristan strateÅ¡ki mehanizam, ali može da da tek delimiÄan doprinos, a u nekim sluÄajevima će predstavljati neodgovarajuće reÅ¡enje. EU treba da iskoristi polje delovanja programa obaveznog obeležavanja po sadaÅ¡njim propisima STO, poÄev od jaja. Multilateralni i bilateralni sporazumi predstavljaju isplative dugoroÄne ciljeve, ali verovatno neće reÅ¡iti neposrednije probleme koji se odnose na konkurentnost. Direktna sredstva mogu da ponude održiv naÄin naknade proizvoÄ‘aÄima za veće troÅ¡kove dobrobiti, ali da bi bili održivi, biće im potrebna znatna ekonomska i politiÄka podrÅ¡ka u okviru EU, uz dovoljnu fleksibilnost u okviru Sporazuma o poljoprivredi. Potrebno je viÅ¡e rada da bi se odredile razlike u troÅ¡kovima izmeÄ‘u razliÄitih sistema proizvodnje. Subvencije za izvoz ne podržavaju ciljeve dobrobiti životinja i teÅ¡ko se mogu opravdati. MeÄ‘utim, njihovo ukidanje će obiÄno biti od koristi po dobrobit životinja tek ako se primene odgovarajuće dopunske mere. Najdirektnija korist bi bilo ponovno dodeljivanje subvencija za izvoz kako bi se podržali ciljevi dobrobiti životinja. UE će se, ako ne postigne odgovarajuću nagodbu u pregovorima STO, i dalje oslanjati na postojeće vidove carinske zaÅ¡tite kao Å¡to su tarife i kvote. Stoga je potrebno obezbediti da se one znatno ne smanjuju u odreÄ‘enim sektorima stoÄarstva sve dok se ne postigne dogovor o zadovoljavajućim alternativama.
Pripremio: Kris Fišer (Chriss Fisher), konsultant u ime Eurogrupe za dobrobit životinja
Eurogroup for Animal Welfare
6 rue de Patriotes
B-1000Brussels
03. novembra 2000.
--------------------------------------------------------------------------------
[1] Evropski savet (prim. prev.)
[2] Svetska trgovinska organizacija (prim. prev.)
[3] Sporazum o poljoprivredi (prim. prev.)
